Tibetanski metod vaspitanja

Tibetanski metod vaspitanja zaniva se na nezavisnosti i poštovanju roditelja. Generalno, ljudi sa Tibeta su mudri, strpljivi i imaju jedinstven pogled na život. U skladu sa tim vaspitavaju i decu.

Tibetanci smatraju da bi roditelji prema deci od prve do pete godine života trebalo da se ponašaju kao prema kraljevima. Ovo je period kada se deci ništa ne zabranjuje i kada se fizički ne kažnjavaju. U ovoj uzrasnoj fazi deca su aktivna, radoznala i spremna da istražuju svet. Međutim, nemaju nikakvih prethodnih iskustava iz kojih bi mogli da nauče. Istovremeno su još uvek mali da bi mogli logički da zaključuju. Ukoliko rade nešto opasno ili pogrešno, zadatak roditelja je da im odvuče pažnju i da deluje i da zvuči preplašeno. Emocije su jezik sporazumevanja u ovom uzrastu i deca to odlično prepoznaju. Ukoliko u ovoj razvojnoj fazi preterano štitite dete i postavljate mu razne zabrane, velika je verovatnoća da ćete u startu potisnuti njegovu mentalnu oštrinu i potencijale.

U periodu od pete do desete godine, roditelji se prema detetu ponašaju kao prema „robu“. Naravno, to ne podrazumeva bilo kakvu grubost ili nanošenje zla. U ovoj uzrasnoj fazi se razvija inteligencija i logičko razmišljanje tako da se postavlja osnov njihove buduće ličnosti. Ovo je period kada pred dete postavljaju različite realne ciljeve, a pri tom kontrolišu na koji način ih ono ostvaruje. Istovremeno, uče decu da budu spremni za posledice ukoliko ne ostvare postavljeni cilj. Na taj način dete već u ovom uzrastu shvata da je samo odgovorno za svoje postupke. Ovo je period u kome su deca spremna da uče, tako da Tibetanci stavljaju akcenat na postavljanje različitih zadataka pred svoje mališane. Istovremeno veruju da ako se u ovom periodu postavljaju prema deci kao prema „kraljevima“ da će ih onesposobiti za dalji život, jer u tom slučaju dete neće nikad biti spremno da snosi odgovornost za svoje postupke.

U uzrastu od desete do petnaeste godine, roditelji razgovaraju sa decom kao sa sebi jednakima. Tačno je da odrasli imaju neuporedivo više životnog iskustva i znanja, ali u ovoj uzrasnoj fazi je važno dati detetu mogućnost da izrazi svoje mišljenje. Uloga roditelja je da ga ohrabre u tome i podstiču da bude nezavisan. Takođe u ovom periodu se upućuju saveti, a nikako naređenja i zabrane. Ovo je period koga su mudri Tibetanci apsolutno svesni. Period u kome pronalaze balans jer shvataju da će zabrane kao i prezaštićenost ostaviti negativne posledice na dalji razvoj detetove ličnosti.

Nakon 15. godine ličnost deteta je već potpuno formirana. Roditelji se prema mladima ovog uzrasta ophode sa poštovanjem. Daju savete kada je potrebno i uživaju u rezultatima svog rada. Prateći sve navedene korake po etapama, dete će postati nezavisno, samostalno i poštovaće ne samo roditelje, već i sve oko sebe.